петак, 14. септембар 2018.

TOČAK STRASTI IBRAHIMA HONĐE

TOČAK STRASTI IBRAHIMA HONĐE  

sva ljepota je skrivena u očima žene” (I.H.)

Dok čovjek pretražuje duboko u svojoj duši, strepeći i nadajući se, da će se njegov svijet okretati kao kotač strasti, tu su samo skice u simbolima i nijansama na komadiću papira koje se konačno pretvaraju u kosmos sam po sebi, i u tom trenu, poezija preuzima njegov identitet. On tada postaje pjesnik, jer on zaista vjeruje "u riječ i njenu moć".

Uvijek se dešava da nakon čitanja Ibrahimovih stihova, čitatelj neizbježno dobija utisak da je ispred pjesničke enigme. Ovdje je pjesnik koji oslobađa rasprostranjene emocije formulisane neizvesnostima, jer on njeguje ličnu i univerzalnu bol, demantujući tako put neusklađenosti, ljubav i odvratnost, nadrealno tumačenje kao Boschova slika. Njegova poezija postaje poetika suprotnosti ili šarma, imaginacija što pokriva gotovo sve sfere čovječanstva i svijeta, čovjeka i njegovog svijeta. On nastavlja da dovodi u pitanje istoriju koju su ljudi već promjenili i sumnja u njenu istinitost. Te suprotnosti mora dekodirati čitalac, koji vidi carstvo srčanih otkucaja kroz eteričnu ali i krajnju tjelesnu uzdržanost duše čovječnog pjesnika s najjačim osećanjem unutrašnjeg i spoljašnjeg sebe. Činjenica je da je u njegovoj poeziji prisutna izuzetna kreativnost; njegova poezija nije ograničena i ne ograničava čitaoca.

U ovoj kolekciji naročito je upečatljiva pjesma “PAŽLJIVO S EROGENIM ZONAMA.” Takvo upozorenje nosi najveće značenje poezije na području čula, mašte i istine. Da!

Poezija je erotična, stimuliše mozak i tijelo i sve što je inherentno ljudskom biću. Ibrahim veli:

“ne dodiruj erogene zone moje pjesme šapatom
jer mogla bi se rascvjetati na najopojnije mirise”

Da bih prikazala Honđinu svestranost, ili mogu reći senzibilitet, predlažem da uzmete minut da pročitate sve naslove. To je ABC srca: Dok abeceda ima specifičan striktan poredak, osjećanja nikada nemaju:

“neko je napravio nered u mom srcu
i duši mojoj
ne znam kako uspostaviti red
niti kako se to moglo meni dogoditi
u ovaj usnuli čas”

Kao čitateljka  primjetila sam fiksiranje sa "očima". Mogu li to biti "oči”kao čuvari intimnih delirija duše, ili uhvaćena sva značenja zamišljena u žestini pjesničkog srčanog otkucaja? Daleko tamo, oči i dalje ostaju svete čak i nakon smrti u Ibrahimovoj formulaciji vječnosti!  Za svjetlost začetu u oku žene i strasti plamte kao vatra u djevojačkim očima. Romantičan pjesnik koji takođe može biti nabusit kada je bijesan i ogorčen nepravdom, vjeran je svojim osjećanjima,
“ne postoji drugi Bog, osim onog kojeg nosite unutar sebe i svom neznanju.”
Ibrahim Honđo nam nudi poeziju inspirisanu njegovim emocionalnim žudnjama, potragu za odgovorima pred nedohvatljivim, lucidnim putovanjima kroz razmišljanja o dilemama, poeziju koja je krhka ili slatka ili očajna ili oštra, ali uvijek vjeruje sebi. Stihovi u ovoj kolekciji ostvarili su snažnu rezoluciju kojom dozvoljava sebi da bude odan svom stilu i svrsi. Zato uđimo u srce i um Ibrahima Honđe i izađimo do okruženja koje se može videti kroz njegove oči.
Luz María López, Puerto Rico, January 13, 2018
S  engleskog prevela Biljana Knežević


Mia Knežević, o pjesmama Ibrahima Honđe u ovoj knjizi napisala je:
“Uprkos raznovrsnosti njegovih slika i tema u “Neka tako bude” isprepletano je zajedno sa univerzalnim tkivom smrtnosti i čovečnosti, na način koji je i umetnički i pun takta. Od sjajne slikovitosti do izrazitog realizma, mnoge pjesme izazivaju osećaj posmatranja detalja preko uveličavajućeg stakla, utemeljenog u stvarnosti bez obzira na pozadinu. Kada pokreće pitanja o ljubavi, vjeri, zloj kobi i gubitku nevinosti, Honđo tka bajku o ljepoti koja se može naći čak i u tragediji, u proganjajućem, a ipak i optimističnom sabiranju ljudskog stanja.
Vankuver, Januar 21, 2018












Lucia Gorea POETIČNO HODOČAŠĆE U ISTOČNU KULTURU





POETIČNO HODOČAŠĆE U ISTOČNU KULTURU

Tatjana Debeljacki je svetski poznati pesnik čiji je rad preveden na više jezika. Ona je nesumnjivo majstor pisane riječi. Njene pesme su krilate ptice koje lete stranicom, a onda se zaustavljaju se s porukom, i drže pažnju čitaoca, inspirišu, prikazuju i crtaju lepe slike, omogućavajući njoj, poetesi, da koristi svoj prefinjeno pero. Tatjanino platno je cijeli svet. Ona koristi imaginarnu kameru za snimanje izuzetno lepih slika: " Svjetiljke trepere / Na vetru lepršavi šal / Uzbuđenje magnetsko privlačenje / Mesečina zanosna mistična / U zagrljaju kozmičke energije /.”
U njenim pesmama je mirnoća; neka vrsta mira i tišine srca, …" neoprezna ponekad,/
Žudim nema i daleka!/ Obnažena, ispunjena savršenstvom, / Pohađam uživanja!!!/ Gde ima poverenja ima i radosti. / Nikad nije slikao moju strast, / Snove od boje do reči, / Bez neizvesnosti i jeze /.”

Njeno poetično hodočašće u istočnu kulturu tako je elokventno prikazano, da svako od nas oseća njene emocije, njenu žudnju i njeno "uživanje".
Japan je tamo gde ona prestaje da gasi svoju žeđ, gde "  Sunce obasjava polja, / Crvena zemlja /
Izrovana brazdama / Komadi suve gline./”

 "Japanski duh je gospodar šume i zveri, pastir čije se stado sastoji od jelena, srna i zečeva, koji se brine o vukovima ili risovima. »
Japan je mesto gde pesnik nauči da nikada ne «odustane»; voleti i razumjeti, prihvatiti i sanjati. Pesnik udahne svež vazduh Japana, isijava sun;evu svetlost i kupa se u "trenutku svetlosti", "ispunjen savršenošću" iz nesavršenosti i "pritiskom japanskog vazduha na licu".
Pesma "Ima" ilustruje žudnju i prihvaćanje čuda, "nevina, žedana / još uvek čeka hleba i mleka / postavlja pitanje da li ili ne ovdje postoji božanstvena ljubav" ili “da se nikad ne pretvori u pepeo », jednostavnost ljubavi "uvek zrela kao jabuka. »
«I kada ...» je upad u pukotine pesničke duše, kroz njene snove i prazninu podsvesti,  suočava se sa svojim pogledima u ogledalu i prepoznaje lažne komplimente neophodnosti.
" Baš me briga za sutrašnji dan. Tatjana se zalaže za život u sadašnjosti i ne brine šta donosi sutra, vešto je napisana u njenoj pesmi "Pero." " Oprostite, ali baš me briga za sutrašnji dan!
Danas, upravo danas ... "




Tatjana Debeljacki je inventivan, širokih pogleda i izuzetno dobar pisac sa magičnim darom stvaranja atmosfere. Njene pesme su bogate metaforama, epitetima i poređenjima, pokazujući tako svoj talenat i intelekt.
Ona je, nesumnjivo, zvezda na književnoj sceni.
Prof. dr Lucia Gorea, Pesnik i pisac
Nanaimo, Kanada
Sa engleskog preveo: Ibrahim Honđo

NEKA TAKO BUDE ODNEGOVANO


Sabahudin Hadžialić
Doc.dr.sci i Dr. Honoris Causa
Sarajevo, BiH
TATJANA DEBELJAČKI
IBRAHIM HONĐO

NEKA TAKO BUDE ODNEGOVANO

Sudbina beščašća omeđila je generaciju u potrazi za smislom. Smisao potrage je bio usmjeren traženju ljudskog dostojanstva, dok je ljudsko dostojanstvo opstajalo zahvaljujući smislu vlastite opstojnosti.
Tatjana i Ibrahim su dva potpuno uobličena ljudska kapaciteta koja humanistički streme objedinjavanju ljubavi, altruizma i ciljanoj namjeri da etiku, ali i estetiku opstojnosti postave na pijadestal budućih nadanja.
Toplina naslova ove knjige dovoljno govori za sebe, nenametljivo uspijevajući na samom početku otopiti moguće predrasude čitalaca. Odnjegovati je višeslojna riječ za koju je potrebno, vrijeme, strpljenje, ali i dovoljna hrabrost u vremenu beščašća, licemjerja i hipokrizija ljudske pojavnosti.  
Valovi nadahnuća nesputano reflektuju sopstvene nade, dok prolazim stazama erogenih zona (ne diraj...) u knjizi koja govori a istina jeste u fantaziji laži dok smo u nemogućnosti upoznati Boga sumnjajući u sve i svja bivajući zaključani u tijelo slikara...
Da, nije potrebno posebno izdvajati retke bilo koje pjesme, kako Tatjanjine, tako i Ibrahimove, obzirom da se pred nama rasprostire prekrasni ćilim raznovrsnih, tananih usmjerenja poetske misli.
Kada se budete vraćali njihovim pjesmama, a sigurno hoćete, nemojte zaboraviti: Nije teško pisati. Teško je znati pisati. Oboje itekako znaju... pisati. U knjizi koja govori. Nama.




NEKA TAKO BUDE

Neka bude kamen gore
i kamen dolje
i kamen na uzglavlju
i kamen pod nogama
neka zemlja bude kamenita
i oba neba kamena
na kojima nema zvijezda
ni sjaja do kamenog
neka iz kamena teče voda
čista i bistra ko suza majčina
i neka teče diljem planete
neka to bude moj zanos
koji će useliti u ljudske duše
tako da svako ćuti ljubav
i s ljubavlju diše i odiše
neka ljubav teče poput rijeka
svim ljudskim venama
i neka to bude
jedino prokletstvo čovjekovo
i neka se spominje samo čovjek
ljudskost i ljubav
i neka svako ima svega u izobilju
i neka se svako sebe sjeća
i svoga djela
i neka sve to prekrije kamen
i zaštiti od umiranja.
                                                   
IBRAHIM HONĐO
ODNEGOVANO

Folkor mita
tačka na koži zemlje.
Svetluci plavi
ruke galaksije,
sintetičke boje
borbenog lica
osvajač, boliš me
sfere probijene
preko glave...
Bdenje razloži
sazvežđe žedno
udahnuše utrkuje.
Milovanje  utočište,
greh bičuje.
Odnegovano zeleno
vrištave strasti!
Žar letnje bajke.
Srešćemo se u dvorani večeri.
u zvezdanom ogrtaču?
Noć donosi kraj u vreme cvetanja.
Preko koje ulice do lavirinta?
Prošaputana zora
kuje zaveru,
vruće iza kulisa.


TATJANA DEBELJAČKI

петак, 3. август 2018.

WORLD NATIONS WRITERS' UNION – 世界各族人民作家协会


We have tremendous and responsible work: We want to do it with the help of great Writers Unions and Poetic Societies
World Nations Writers'Union, a global organization of poets and writers was establis hed on September 18, 2014 in Kazakhstan. The aim of the organization is to acknowledge the work of the poets and writers in literary fields from the globe and spread a message of peace.
The creator of the idea is Kazakh, a simple poet, songwriter and journalist Dr. Kairat Duissenov Parman. A noble man of literature, the president and founder of this organization, and author of "Temirqazyq." Last year, for the first time, an online contest was organized among poets and writers of the world in honor of the 26th anniversary of Independence of Kazakhstan. We are going to publish for the first time an anthology of the world poets called "Temirqazyq - The Best Poet / Writer of the World 2017, WNWU." ...
1.Maxim Zamshev (Russia), №0014
2.Akbar Mazhid (China), №0019
3.Abdusattor Nuraliev (Tajikistan)№0040
2015 December 24-(24.12.2015)
4.Nazarbek Baijigitov (Kyrgyzstan), №0042
5.Yakubzhon Якубжон Хужамбердиев (Uzbekistan), №0045
6. Michelle Chan Brown (USA), 0063
7.Kim Byeong Hak (South Korea), №089
2016, November 24-(24.11.2016)
8.David Parry (UK), №0102
9.?Mend-Ooyo Gombojav №0103
10.Morii Kae (Japan), №0107
11.Dimitris P. Kraniotis №0108
12.Aminur Rahman №0110(Bangladesh)
13. Penpen Bugtong Epitacio Tongohan (Philippines) №0115
14.Mai Văn Phấn Van Phan (Vietnam)№0114
15.Yawchien Fang Yaw-chien’s (Taiwan),№0116
16.Dr. L Sr Prasad (India),№0118
17.Daruisz Dariusz Pacak (Austria),№0119
18.Maria Miraglia (Italy) №0120
19.Ade Caparas Manilah (Australia), №123
20.Luz María López Maria Lupoz (Puerto Rico), №0122
21.Keshab Sigdel (Nepal), №0132
22.Muhammad Azram (Pakistan), №0125
23.Ankha-Ra Micah-Elah Mihaela Bruma (Romania), №0126
24.Leyla Işık (Turkey), №0127
25.Anwer Ghani (Iraq), №0129
26.Waheed Musah (Ghana), №0130
27.Adedoin Olaleye Doyin Sunshine (Nigeria), №0131
2017, September 11- (11.09.2017)
29.Neriman Abdulrahmanlı Abdurahmanli (Azerbaijan) №0137
30.Aprilia Zank (Germany) №0139
31.Hj Harisharis Hj Hamzah (Singapur), №0144
32.Ljubomir Ljupco Mihajlovski (Macedonia), №0146
33.Tyran Prizren Spahiu (Kosovo), №0147
34.Jeton Kelmendi (Belgium), №0151
35.Roger Casanatan (Peru), №0153
2018, April 2-(02.04.2018)
36.Sarah Carrere M'Bodj (France), №0157
37.Alaa Sameh Abd Alhameed, (Egypt)
38. Alicia Minjarez Ramírez, (Mexico)
39.Aziza Dahdouh, (Algeria)
40. Agron Shele, (Albania)
41. Jeton Kelmendi, (Belgium)
42. Olvens Louissaint, (Gonave Island Haiti)
43. Regnard Bishoza, (Tanzania)
44. Sandra Ssarmiento, (Guatemala)
45. Pavol Janik (Slavakia)
46. Teresinka Pereira (Brazil)
47. Farah Siddiqui Matin, (Ireland)
48. Susana Roberts (Argentina),
49. Amir Chenari (Iran),
50. Tatjana Tatjana Debeljacki Užice (Serbia)
51. Pramila Khadun (Mauritius)
52. Luz Maria Lupoz (Spain)
53. Khedija Gadhoum Gabtoum (Tunisia)
54. Kairat Duissenov Parman (Kazakhstan)

четвртак, 17. мај 2018.

New book SAVRŠENSTVO PERFECTION 完璧さ


 Tatjana Debeljački  
タチアナ デベリャスキー
Serbian English and Japanese



イラストJanos Mesaros

субота, 12. мај 2018.

25. Konkurs Dom kulture iz Ivanjice

SAVRŠENSTVO PERFECTION  完璧さ
New book Tatjana Debeljački  タチアナ デベリャスキー
Serbian English and Japanese

 BLISKOM


Nestaje zajedništvo.
Gubimo se napuštajući sebe.
Kasno je za otkrivanje simbola.
Izraz je oblik istraživanja.
na ulazu govornih komora.
Razloge spore žrtvujemo brzim rečima.
Rastanak je hroničar bez hronike.
Tumačenja naslućujemo po značenjima vrednosti.
Ne mučimo tigrove unutrašnošću neba.
Dragi kamen smo izgubili.
Potraga je uzaludan trud.
Gajimo veru okolnosti slučaja.
Obraz pokazuje tragove dlanova.
Predugo sanjamo pretnje odgovornosti.
Ironično razrešenje sumnje ostavljamo za kraj.
Tragove zaveštavamo siročićima.
Bog je bio slavljen..
Iz zapisa izvlačimo po potrebi.
Nismo uvideli da sve je prolaznosti sklono.
I duboki jaz između poljubaca,
Nepriznavasmo.

CLOSE TO ME


Togetherness disappears.
We are lost while leaving ourselves.
It's too late for finding symbols.
The expression is a form of research
at the entrance of voice ventricles.
We sacrifice slow reasons to the quick words.
Parting is a chronicler with no chronicles.
Interpretations are hinted in the meanings of values ​​.
Let’s not torture the lions with the inner space of the sky.
We have lost the gemstone.
The search is wasted effort.
We nurture the faith of case circumstances.
Cheek shows the traces of palms.
For too long we dream the threats of responsibility.
Ironic solution of doubting we have left for the end.
We demise traces for the orphans.
God was praised, unfortunately.
From the scriptures we take out when needed.
We did not realize that all is prone to cease.
And a deep gap between the kisses,
We did not admit.

近くにきて


一体感が消えていますわたしたちは自らを離れて見失っているのその徴(しるし)を見つけるには遅すぎるわ表現は探求のひとつの形なの声を出す室の入口でわたしたちは素早い言葉へゆっくりとした理由を生贄にします別れは編纂史のない編纂史家なの通訳は意味のなかの価値によって暗示します空の内部の空間ではライオンを虐待しないでおきましょうわたしたちは宝石をなくしてしまったのです探すことは徒労なのですわたしたちは環境という箱の信仰を養っています頬には手のひらのあとがそんなにも長くわたしたちは責任という脅威の夢をみています疑いという皮肉たっぷりな解決を最後に残してしまったのですわたしたちは孤児のため跡を譲ります神様は誉められました、運悪いことに書き物から必要となったとき取り出すことになりますすべてが終局にあるとわたしたちははっきりと分からなかったのです接吻のあいだにあった深い狭間をわたしたちは認めなかったのです


Милијан Деспотовић

ЖИВОТ У СТВАРАЊУ

Татјана Дебељачки: „Савршенство“

            „У стварности све је једно” и један свет, записао је Бела Хамваш у есеју о поезији. Поезија настаје из оног што јесте, и она јесте то што бива у доживљају песника. Њоме се управљао стваралац, а она је изговарала његове мисли, па зар то није једно?! И блискост је једна, мада свако има своју блискост, али то је опет само блискост. Она се успоставља са неким драгим како у животу тако и у поезији. Успо-стављање блискости јесте налажење пута ка савршенству. А да ли је савршенство достижно?
О тој теми прозборила је песникиња Татјана Дебељачки у својој збирци песама „Савршенство“ коју отвара песма „Блиском“,  уклањајући сваки, чак и биолошки, „јаз између“ јер, поезија не види доживљај као раздвојен, он је за њу јединствен, јединствена стварност коју за себе ствара. Сви, свакако, једнако виде кад се „јутро злати на хоризонту“, тако је „јапански планинар“, из „земље излазећег сунца“, земље чији је симбол Сунце, светлост и нада ове песникиње, да јој је блиско све оно што је далеко, а она види.
У поезији Татјане Дебељачки уочљиво је светло „јапанске светиљке“ и њена поетичка искуства са том збиљом везујемо за преписку са песником из друге културе из чега је настао читав низ песама на јапанске теме. У „другом писму“ из Јапана пише:

Први и последњи пут
написах песму

Најлепша песма
Ти и ја


Но, вратимо се унутрашњој јапанској светиљци, том „магнетском привлачењу“ осећања која, попут „лире небеског звука“ негде у зену, добрим делом, узбуђујуће смирено, преносе „свилене нити додира“. Она је, „На путу за Јапан“ показала да се може путовати и присуствовати сцени „удвојених сенки што плешу“, а да је једна од њих Он, не одлазећи иза радног стола. Моћ песникиње да плете „снове од  боја до речи“ („Јапан у априлу“) и новој стварности подари живот јер сваки крај је, иначе, исти. Живот, по њој, јесте једна обична „јапанска мачка“ коју и кад баците наглавачке она доскочи на ноге. Из поетске „мудрости несанице“ песникиња успева филозофски да „чује (...) како расте жубор мора“ које бива симбол авантуре да се разуме „јапански дух“ доживљаја и сцена спуштања пољупца на место Адамове јабучице. Овде љубав није само илузија, она је каткад живот с’ оне стране осећања и песникиња тако достиже лично савршенство у окрутности несавршене природе.
Савршенство као нешто што је под сталном сумњом, јесте наслов ове књиге. Песникињу је кроз  ту одредницу водила „битка уплашених мисли“. Но, страх је побеђен пред оним што је „неизбежно и предвидиво“. Јер, живот и понашање у њему води кроз тежњу за савршенством зачету нашим рођењем.  Песникиња прихвата „да Њега заступа пред Богом“, залагајући при том „обичан стваралачки ум“. Долазећи у ту фазу литерарно свемоћног уздигнућа она је заиста препознала савршенство добивши „из даљине поруку блискости“. Уложена енергија се некако удвостручава, за нечим не треба само трагати већ то нешто треба и стварати, живот једнако пролази, каже Татјана Дебељачки: „Живот се губи у трагању, троши у стварању“ („Перо“). Живот „потрошен“ у стварање поезије је само продужетак трајања песника, а ово је „књига која говори“ много чему у прилог том схватању.
Није песникиња лишена ни сопствених тегоба из којих често рађа песме („Љубави и проклетства, мајко“), имајући разумевања за мајку бриге, да се у нама „сунце бори да изађе, па и оно у грудима“. Све то казује да човек није господар своје воље, али да вољу господара мора испоштовати до краја. То је једна од важних страница и нашег личног свитка (књиге). Али, књига се допуwава сваким новим тренутком. Умемо ли читати и разумети да нас „одасвуд опомињу како треба искористити тренутак који је ту, не би ли утврдили и осведочили импулсе времена. Зар не постајемо смешни ако идемо против тренутака које време диктира у нашим животима.“
Наша песникиња зато, у очима својим, придошлим али и оним далеким, замишљеним, открива „вечност“ записане љубави и закључује: „Како је сложена једноставна љубав!“ И ништа није једноставно, ништа не вене. Вене само ла` која „опомиње машту свежином истине“. Толико о разлогу да све ствари у поезији поставимо на своје место. Чак и оне непријатне које не можемо искључити из доживљаја. Тек тада, а Татјана Дебељачки је то успела у својој књизи истог наслова, поетички се може разумети савршенство, у несавршеној  стварности. Поезија је у свему нашла да је љубав та која „намеће и ветру нове облике“. Она је мелем који се прима читањем а Итало Калвино је сматрао да је оно што се чита увек у настајању, тако и ова поезија увек изнова настаје при сваком прочитавању, а богатим мисаоним садржајем добро држи пажњу читаоца.
Оно што, уз биографију песникиње прихватамо као посебно осећање снаге у особености певања, јесте „чаролија путовања/ до унутрашњег склада.“ Песникиња се ничег, што јој припада у доживљајном смислу и поимању није одрекла, она храбро стихује и своју непобедиву жудњу. Из стиха се отвара нада и вера као и јасна свест о путу који почиње и који се, завршава у нама самима.
Ова поезија је испунила дат јој задатак настајања и улази у нову еру сопственог трајања.
У томе је савршенство.

У Пожеги,
6. фебруара 2018.

__________________
1) Татјана Дебељачки (Титово Ужице, 19..) пише, савремену и хаику поезију и прозу, објавила девет књига. Живи у Ужицу.
2) Татјана Дебељачки: „Савршенство“, Дом културе, Ивањица, 2018.
3) Песмом „Блискост“ Татјана је освојила прву награду на конкурсу за љубавну песму „Жубори Моравице“ у Ивањици, 2017. У образложењу (у улози селектора конкурса) уз ову песму сам написао: Из песничког писма „Блиском“ у коме све говори о љубави а да се та реч није директно ни поменула, отварамо читав мисленик, низ особених поука и мудрости, са поруком да волети друге значи волети себе и да ми „губимо се напуштајући себе“. Песму чини двадесет мисли, класичних афоризама, сваки од њих могао би бити мото новој песми. Љубав је овде у дилеми због оног што је „пролазности склоно“ та која треба да премости „јаз између пољубаца“.
4) Алфред Адлер је сматрао да је „тежња за савршенством урођена“.
5) Мило Ломпар: „Похвала несавремености“, Лагуна, Београд, 2016. стр. 35.




DALEKI HORIZONTI PESME

Pesma je zavičaj osećanja, pesnikova topografija duše. Njena uzvišenost neminovno teži savršenstvu, koja ne mora da bude samo u jezičkoj i stilskoj izbrušenosti i doteranosti, već u sveobuhvatnosti značenja – savršenstvu doživljaja, kao osnovnoj pretpostavci građenja poetskog totaliteta. Ovakvo jedinstvo emotivnosti i književnog postupka je veoma blisko oblikotvornoj ideji iz koje je izrasla trojezična zbirka pesama Savršenost Tanja Debeljački. Ako tome još dodamo Tanjino iskustvo u pisanju haikua i svedenost i konciznost te poetske forme i, na drugoj strani, poznavanje japanske kulture i njenih simboličkih i idiomatskih izraza u tradicionalnoj ali i modernoj književnosti, početna analogija može da se nastavi sve do Lotmanove opaske da u literaturi postoji jednostavnost složenija od složenosti - u uravnoteženom idealu i harmoniji između estetike teme i unutrašnjeg estetskog doživljaja, slike i suštine, kao što je slučaj sa ovom zbirkom.
Već u prvim pesmama pojavljuje se Japan kao prefiks i simbol, tematsko motivacijski centar pesme ali i njena nadogradnja kao ideologema koja nužno ne podražava stvarnost, već je sama stvara u sferi u kojoj se dodiruju emocije i potreba da se daleki predeo približi dubinskoj inspiraciji, kako u detalju tako i celini. Jer, kako to kaže Valeri: „Idemo napred ali smo stalno u trenucima i ne možemo da ih zaustavimo.” Sakupljanje tih detalja je način savlađivanja vremena i prostora “čoveka-putnika” (hommo viator) koji između zavičaja na zemlji i njegove projekcije na nebeskom svodu „postaje svestan svog pripadanja celini“ (Adler). Na isti način i Tanja Debeljački između horizonta vlastitog pesničkog iskustva i dalekog horizonta zavičaja svoje haiku inspiracije nalazi celinu i simboizu veoma uspelih pesničkih slika i pesme u celini.
Što se tiče drugog dela zbirke da se primetiti da je pesnikinja ostala verna svojim opsesivnim temama; ljubavi, prolaznosti, težnji za večnošću, veri u vrednost etike i autentične pesničke egzistencije.  „Pamćenje je samoubistvo zaborava“ – piše Tanja Debeljački u pesmi „Oči“ želeći da posredno naglasi da živimo istovremeno u sveobuhvatnosti i konačnosti, kao u „zajednici osećanja“ (Virilio) između kojih postoji most od stihova kao citat vremena i iskustva. Pokušaj da se premoste prostori i ujedine različita vremena, određuje misiju koju možemo prepoznati skoro u svakoj pesmi ove zbirke, u mislima i simboličkom podtekstu. Ali opasnost koja vreba od preterane samosvesti biva vešto izbegnuta jer intenzitet nadahnuća ne eksplicira, niti određuje stepen vrednosti dela. Uspelosti pesme često više doprinosi unutrašnja harmonija nego ekstatično uzbuđenje, upravo takvu harmoniju Tanja uspostavlja u većini pesama.
Sada već davne 1975 godine pišući u kratkom autopoetičkom tekstu o pesničkom nadahnuću u istoimenom tekstu Šandor Vereš kaže: „nadahnuće nije sve: ako u nama nije prisutan sadržaj sazreo do iskazivosti i ukoliko se ni iz strujanja naše trenutne misli ne formira ništa uhvatljivo, onda zaljubljenost u sebe samo zjapi poput mračne, prazne provalije. Čelik se može oblikovati samo na odgovarajućoj temperaturi: međutim, uzaludna je temperatura ako nema čelika...“
Kod Tanje Debeljački, vidljiva je vatra i gradivni materijal Savršenstva. Prepoznaje se čelik u reči i vatra u izrazu, volja pre svega da se peva duboko i osećajno u vremenu, koje je je svako vrstu osećajnosti zaboravilo. Potiskujući je ka margini sentimenta a ne dubini doživljaja. Zbog toga treba uvek pohvaliti istrajnost pesnikinje koja svaku svoju knjigu posmatra i promišlja kao ponovo stvoren svet slika i jezika, namere da se savlada prostor i sačuva u vremenu sve ono što je najvrednije – duša.

Petar V. Arbutina   
Ilustracije: Janoš Mesaroš