петак, 14. септембар 2018.

Lucia Gorea POETIČNO HODOČAŠĆE U ISTOČNU KULTURU





POETIČNO HODOČAŠĆE U ISTOČNU KULTURU

Tatjana Debeljacki je svetski poznati pesnik čiji je rad preveden na više jezika. Ona je nesumnjivo majstor pisane riječi. Njene pesme su krilate ptice koje lete stranicom, a onda se zaustavljaju se s porukom, i drže pažnju čitaoca, inspirišu, prikazuju i crtaju lepe slike, omogućavajući njoj, poetesi, da koristi svoj prefinjeno pero. Tatjanino platno je cijeli svet. Ona koristi imaginarnu kameru za snimanje izuzetno lepih slika: " Svjetiljke trepere / Na vetru lepršavi šal / Uzbuđenje magnetsko privlačenje / Mesečina zanosna mistična / U zagrljaju kozmičke energije /.”
U njenim pesmama je mirnoća; neka vrsta mira i tišine srca, …" neoprezna ponekad,/
Žudim nema i daleka!/ Obnažena, ispunjena savršenstvom, / Pohađam uživanja!!!/ Gde ima poverenja ima i radosti. / Nikad nije slikao moju strast, / Snove od boje do reči, / Bez neizvesnosti i jeze /.”

Njeno poetično hodočašće u istočnu kulturu tako je elokventno prikazano, da svako od nas oseća njene emocije, njenu žudnju i njeno "uživanje".
Japan je tamo gde ona prestaje da gasi svoju žeđ, gde "  Sunce obasjava polja, / Crvena zemlja /
Izrovana brazdama / Komadi suve gline./”

 "Japanski duh je gospodar šume i zveri, pastir čije se stado sastoji od jelena, srna i zečeva, koji se brine o vukovima ili risovima. »
Japan je mesto gde pesnik nauči da nikada ne «odustane»; voleti i razumjeti, prihvatiti i sanjati. Pesnik udahne svež vazduh Japana, isijava sun;evu svetlost i kupa se u "trenutku svetlosti", "ispunjen savršenošću" iz nesavršenosti i "pritiskom japanskog vazduha na licu".
Pesma "Ima" ilustruje žudnju i prihvaćanje čuda, "nevina, žedana / još uvek čeka hleba i mleka / postavlja pitanje da li ili ne ovdje postoji božanstvena ljubav" ili “da se nikad ne pretvori u pepeo », jednostavnost ljubavi "uvek zrela kao jabuka. »
«I kada ...» je upad u pukotine pesničke duše, kroz njene snove i prazninu podsvesti,  suočava se sa svojim pogledima u ogledalu i prepoznaje lažne komplimente neophodnosti.
" Baš me briga za sutrašnji dan. Tatjana se zalaže za život u sadašnjosti i ne brine šta donosi sutra, vešto je napisana u njenoj pesmi "Pero." " Oprostite, ali baš me briga za sutrašnji dan!
Danas, upravo danas ... "




Tatjana Debeljacki je inventivan, širokih pogleda i izuzetno dobar pisac sa magičnim darom stvaranja atmosfere. Njene pesme su bogate metaforama, epitetima i poređenjima, pokazujući tako svoj talenat i intelekt.
Ona je, nesumnjivo, zvezda na književnoj sceni.
Prof. dr Lucia Gorea, Pesnik i pisac
Nanaimo, Kanada
Sa engleskog preveo: Ibrahim Honđo