POETIČNO HODOČAŠĆE U ISTOČNU KULTURU
Tatjana Debeljacki je svetski poznati pesnik čiji je rad preveden na više
jezika. Ona je nesumnjivo majstor pisane riječi. Njene pesme su krilate ptice
koje lete stranicom, a onda se zaustavljaju se s porukom, i drže pažnju
čitaoca, inspirišu, prikazuju i crtaju lepe slike, omogućavajući njoj, poetesi,
da koristi svoj prefinjeno pero. Tatjanino platno je cijeli svet. Ona koristi
imaginarnu kameru za snimanje izuzetno lepih slika: " Svjetiljke trepere /
Na vetru lepršavi šal / Uzbuđenje magnetsko privlačenje / Mesečina zanosna
mistična / U zagrljaju kozmičke energije /.”
U njenim
pesmama je mirnoća; neka vrsta mira i tišine srca, …" neoprezna ponekad,/
Žudim
nema i daleka!/ Obnažena, ispunjena savršenstvom, / Pohađam uživanja!!!/ Gde
ima poverenja ima i radosti. / Nikad nije slikao moju strast, / Snove od boje
do reči, / Bez neizvesnosti i jeze /.”
Njeno poetično hodočašće u istočnu kulturu tako
je elokventno prikazano, da svako od nas oseća njene emocije, njenu žudnju i
njeno "uživanje".
Japan je
tamo gde ona prestaje da gasi svoju žeđ, gde " Sunce obasjava polja,
/ Crvena zemlja /
Izrovana
brazdama / Komadi suve gline./”
"Japanski duh je gospodar šume i zveri,
pastir čije se stado sastoji od jelena, srna i zečeva, koji se brine o vukovima
ili risovima. »
Japan je mesto gde pesnik nauči da nikada ne
«odustane»; voleti i razumjeti, prihvatiti i sanjati. Pesnik udahne svež vazduh
Japana, isijava sun;evu svetlost i kupa se u "trenutku svetlosti",
"ispunjen savršenošću" iz nesavršenosti i "pritiskom japanskog
vazduha na licu".
Pesma "Ima" ilustruje žudnju i
prihvaćanje čuda, "nevina, žedana / još uvek čeka hleba i mleka /
postavlja pitanje da li ili ne ovdje postoji božanstvena ljubav" ili “da
se nikad ne pretvori u pepeo », jednostavnost ljubavi "uvek zrela kao
jabuka. »
«I kada ...» je upad u pukotine pesničke duše,
kroz njene snove i prazninu podsvesti, suočava se sa svojim pogledima u
ogledalu i prepoznaje lažne komplimente neophodnosti.
"
Baš me briga za sutrašnji dan. Tatjana se zalaže za život u sadašnjosti i ne
brine šta donosi sutra, vešto je napisana u njenoj pesmi "Pero."
" Oprostite, ali baš me briga za sutrašnji dan!
Danas,
upravo danas ... "
Tatjana Debeljacki je inventivan, širokih
pogleda i izuzetno dobar pisac sa magičnim darom stvaranja atmosfere. Njene
pesme su bogate metaforama, epitetima i poređenjima, pokazujući tako svoj talenat
i intelekt.
Ona je, nesumnjivo, zvezda na književnoj sceni.
Prof. dr
Lucia Gorea, Pesnik i pisac
Nanaimo,
Kanada
Sa
engleskog preveo: Ibrahim Honđo